Уводник
Јуче, тхе град Керман, у централном Ирану, био је поприште најгорег терористичког напада у 40-годишњој историји Исламске Републике. Приликом обиласка генераловог гроба Кассем Солеимани на четврту годишњицу његове смрти (од америчких руку), гомила ходочасника била је шокирана двема експлозијама. Следбеници генерала Сулејманија били су толико бројни да је масакр барем био импресиван 95 виттиме и више него дупло већи број повређених. Прецизна динамика напада остаје неизвесна, званични извори у Техерану су помињали неколико могућности, укључујући бомбу у напуштеном коферу дуж гробљанске улице, паркирани аутомобил и другу експлозију појачану присуством гасних боца.
Упркос ужасу напада, ниједна група још није преузела одговорност. Иранске власти, укључујући председника Ебрахима Раисија, обећале су да ће идентификовати и казнити одговорне, али до сада нису навеле могуће подстрекаче. Локални медији и јеменски савезници повезују напад са ратом у Гази, тврдећи наводни покушај Сједињених Држава и Израела да дестабилизују Иран.
Амерички Стејт департмент је одмах негирао било какву умешаност, истичући да нема разлога да се верује да је Израел играо улогу у нападу. Међутим, спољни колосек је само једна од неколико хипотеза у оптицају. Неки независни аналитичари тврде да би ИСИС могао да стоји иза напада, можда уз саучесништво локалних елемената сепаратизма Белуха. Овај народ је у сукобу са Пакистаном и Ираном за независност, стварајући паралелу са ситуацијом Курда између Сирије и Турске.
Председник Центра за међународне студије (Цеси) Андреа Маргелети такође подржава могућност да је ИСИС умешан, истичући да је Сулејмани био жестоки противник те терористичке групе. Маргелети такође подвлачи да је израелски Мосад можда доведен у игру од стране техеранских власти из политичких разлога, али ову оптужбу сматра лишеном логике и кредибилитета. Његова анализа је заснована на професионалном поштовању које би Мосад имао према Сулејманију, избегавајући тако неелегантан напад на његов гроб.
У позадини напада појављују се и унутрашњи проблеми иранског режима, који је крваво потиснуо унутрашње побуне растућег опозиционог фронта. Ашка Ростами, члан Уставне партије Ирана, сугерише да би експлозије могле бити резултат унутрашње акције режима, усмерене на консолидацију синдрома опкољавања иранског јавног мњења. Упркос овој хипотези, подвлачи се да је идеја о државном масакру политички мотивисана и није баш одржива без конкретних доказа.
Пријавите се на наш невслеттер!