(би Массимилиано Д'Елиа) Јуче из Финске историјска одлука председника Саули Ниинисто и премијер Санна Марин да по мишљењу адхезије на рођен они су написали: „Финска мора без одлагања да поднесе захтев за чланство у НАТО“. У недељу, после скупштинског сучељавања, биће донета одлука о очекиваном бирократском процесу приступања Алијанси.
Две највише националне канцеларије известиле су да „било је потребно неко време да се парламенту и друштву у целини омогући да заузму став по овом питању. Било је потребно време за међународне контакте са НАТО и његовим земљама чланицама, као и са Свезиа. Хтели смо да резервишемо неопходан простор за дискусију".
Шведска би такође могла да прати Финску. Шведски министар спољних послова прокоментарисао је изјаве о Ниинисто e Марин "важна порука коју би Финска, најближи партнер Шведској у безбедносном и одбрамбеном смислу, могла да прати“.
Одговор Москве је био тренутан: "За нас је ово претња"Портпарол Кремља Песков је рекао да „Москва ће предузети неопходне мере да гарантује сопствену безбедност”. Претња употребе нуклеарног оружја све се више помиње у преносима руске телевизије.
Генерални секретар НАТО -а Јенс Столтенберг он је рекао да ће кандидатура Финске бити топло примљена и да ће процес приступања бити несметан и брз чак и ако прво захтева ратификацију свих чланица Алијансе.
Европска унија и заједничка одбрана
Позадина коју је рекао Марко Бресолин у Ла Стампи открива да Европска унија жели да успостави јединствени центар за набавку војне опреме, да фаворизује заједничке набавке и избегне конкуренцију између држава чланица и пре свега да избегне преклапање.
Предлог је садржан у документу који ће у среду представити Комисија – чији је нацрт „Ла Стампа“ погледала – и који полази од недвосмислене претпоставке: „Европа ће се суочити са највећим повећањем војних издатака од Другог светског рата".
У документу се поставља анализа недостатака у војним инвестицијама, како је то захтевао самит у Версају, и износи низ предлога који ће бити у центру Европског савета 30. и 31. маја.
Говорећи о бројевима документ открива да су земље ЕУ 2020. године потрошиле око 200 милијарди евра на одбрану, цифра која је 2021. порасла на 220 милијарди и требало би да се повећа. С тим у вези, Комисија прецизира да „Државе чланице су до сада најављивале да ће у наредних неколико година доћи до значајног повећања буџета за одбрану, додатних 200 милијарди евра..
Када би сви достигли циљ који је зацртао НАТО од 2% БДП-а, удео војне потрошње би се повећао за 60-70 милијарди евра годишње. Проблем је што се до данас само 11% војне потрошње остварује кроз заједничке инвестиције, а преосталих 89% следи чисто националну логику.
Комисија предлаже да се успостави посебна група за координацију врло краткорочних потреба, као што је допуна муницијом. Ова посебна група би требало да буде задужена за прикупљање поруџбина, а затим као центар за сортирање материјала. Штавише, документ унапређује хипотезу о увођењу новог ванбуџетског фонда заснованог на добровољним доприносима држава за финансирање заједничких пројеката и о увођењу финансијских подстицаја као што је ослобађање од ПДВ-а за заједничке уговоре који укључују најмање три земље.
Ахилова пета ЕУ
Противракетна одбрана од претње руског хиперсоничног супер оружја биће права Основна делатност предстојећих заједничких улагања земаља ЕУ. Конфликт у Украјини је такође довео у први план вредност мањих дронова са могућностима осматрања и оних са „убиственим“ могућностима. Затим постоји потреба за ажурирањем и проширењем постојећег инвентара главних борбених тенкова и оклопних борбених возила. Инвестиције ће бити важне за модернизацију и конзистентнију опрему националних флота.