Данас један од симбола града Таранта, Понте Гиреволе напунио је 60 година. За ту прилику, ванредно отварање, испаљивање поздрава из батерије Арагонског замка, транзит у и из брода морнарице праћен веслачким копљима удружења Таранто. Ту је била и изложба поморске фанфаре и пројекција историјских фотографија у јужној галерији Арагонског дворца. Замак за ту прилику је увече означен заставом и уметнички осветљен. Назван по Сан Францесцо ди Паола, заштитнику помораца, гвоздени мост повезује нови део Таранта са старим градом. Ово последње је острво окружено са два мора Таранта, Мар Гранде и Мар Пиццоло, и повезано је са копном, или са остатком града, са два моста: каменим и окретним.
Понте Гиреволе има 60 година, али је први крилни мост свечано отворен у мају 1887. Изградила га је инжењерска фирма из Напуља. Турбине које су осигурале његов рад покренуте су падом воде у цистерну која се налази у Арагонском замку тик уз окретни мост. Овај мост је био сличан оном изграђеном 1861. године у Бресту, француском граду са којим ће Таранто касније успоставити братимљење. Између 1956. и 1958. стари мост је замењен садашњим. Са електричним погоном и мало ширим од претходног. Радове су изводили грађевински инжењери и бродоградилишта у Таранту. Тадашњи шеф државе, Гиованни Гронцхи, учествовао је у инаугурацији 10. марта 1958. године. Осим што омогућава пролаз пешацима и возилима из новог града у стари и обрнуто, љуљачки мост повезује и Мар Гранде, залив Таранто, са Мар Пиццоло, које је море у унутрашњости. Отварање моста одвија се окретањем једне руке истовремено на одређеном ступњу пријеноса и користи се за транзит дуж пловног канала бродова који путују за Мар Гранде или Мар Пиццоло. До прије 20-30 година мост је често отваран, јер су се у Мар Пиццолу налазила бродоградилишта Финцантиери и поморска база морнарице.
Тада су бродоградилишта напустила Таранто, а затим их је затекла морнарица која је пребацила флоту у нову поморску базу Мар Гранде, у Цхиаппару, ослобађајући се тако од отвора моста. Данас се стога љуљачки мост ретко отвара. И само ако морнарички брод мора стићи до пристаништа војног арсенала, такође у Мар Пиццолу, ради поправке или одржавања. С друге стране, као оперативне јединице, база Мар Пиццоло угошћује само подморнице којима, међутим, није потребно отварање моста да би им се омогућио пролаз. У Мар Пиццолу су усидрени и бродови које је Морнарица раскинула, а међу њима и крстарица Витторио Венето, некадашњи перјаница флоте. Ради изванредног одржавања, 1984. године мост је затворен за саобраћај на неколико мјесеци, а уз пловни канал постављен је понтонски мост, сличан оном изграђеном 1957. године за изградњу окретне куле. Почетком 2000. шпански архитекта Ориол Бохигас, коме је тадашња градоначелница Россана Ди Белло наложила да проучи план опоравка старог града, поставио је хипотезу о другом љуљајућем мосту недалеко од првог: оригинал ће се користити само за пешаке и ново у саобраћају, али идеја није прошла.