ТАРИ је све скупљи, упркос расту диференцираних

(Алберто Азарио Прес. Греен Холдинг Спа) Према најновијим подацима ИСТАТ-а о одвојеном прикупљању отпада, чини се да је у 2016. сваки Италијан произвео око 500 килограма отпада (496,7 кг, +2,2% у односу на 2015.) и сада издваја више од тога. половина, 52,5% од укупног износа, за 5 процентних поена више у односу на 2015. Највећи нивои производње отпада су у Емилији Ромањи и Тоскани, док су Молизе и Базиликата региони у којима се најмање производи. Што се тиче папира и картона, са скоро 3,3 милиона тона целулозног материјала које су прикупиле општине (+52.600 тона у односу на претходну годину) и са преко 54 кг/становнику по глави становника, одвојено сакупљање отпада у Италији у 2017. порасло је за 1,6% у поређењу са 2016. Важни резултати који потврђују тренд раста последњих година и који показују како је одвојено сакупљање отпада сада консолидована навика грађанског смисла. Данас, чак и када је планета у озбиљној опасности, све већа популација подржава заштиту животне средине и постоји много позитивних добрих пракси које треба валоризовати. Позитиван годишњи резултат остварила је јужна Италија са +6,1%; у погледу наплате по глави становника, Абруцо је потврдио најбољи учинак у овој области, док је Централна Италија порасла за 1,6% пре свега захваљујући учинку већ добронамерне Тоскане. Процена за 2017. је, међутим, да „85% породица редовно обавља одвојено прикупљање пластике (39,7% 1998. године), 74,6% алуминијума (27,8%), 84,8% папира (46,9%) и 84,1% стакла (52,6%)“.

Али скоро 7 од 10 породица верује да су трошкови сакупљања отпада и даље превисоки. Суочени са све већим коришћењем одвајања отпада, а самим тим и мањег броја отпада који се шаље на депонију, најновији подаци Цонфцоммерцио-а нам, заправо, говоре да је ТАРИ „који плаћају грађани и предузећа све већи и да стално расте: у 2017. достигао је укупно 9,3 милијарде евра уз повећање од преко 70% у последњих седам година, упркос значајном смањењу производње отпада“. Превелики и неоправдани трошкови за грађане и привредне субјекте који произилазе, посебно, из неефикасности и вишка дискреционог права многих локалних администрација, као и из искривљене примене прописа и континуираног коришћења максималних тарифних коефицијената.

Предуслов за плаћање ТАРИ-а, тачније, јесте поседовање или задржавање у било ком својству просторија или непокривених површина, за било коју употребу која може да произведе урбани отпад. Нова такса на отпад стога предвиђа да суму коју треба платити општини плаћају закупци, без обзира да ли су власници или закупци. Штавише, у случају више власника или поседника, они су заједнички и појединачно дужни да испуне обавезу јединственог пореза. У случају привременог задржавања у трајању од највише 6 месеци у току исте календарске године, ТАРИ плаћа само власник просторија и површина по основу својине, плодоуживања, коришћења, стана или површине. Међутим, у случају временских дељења просторија и интегрисаних тржних центара, лице које управља заједничким услугама је одговорно за плаћање тари за просторије и ненакривене површине за заједничку употребу и за собе и ненакривене површине које су искључиво на коришћење од стране физичких лица. или носиоца, не доводећи у питање њихове друге обавезе или права која произилазе из пореског односа у вези са просторијама и површинама у искључивој употреби. Међутим, ТАРИ се не плаћа ако је некретнина затворена, без намештаја и без прикључених комуналија (вода, гас, струја) јер на тај начин долази до објективних услова неупотребљивости. Слично томе, активирање чак и једне од јавних услуга воде, струје, топлоте, гаса и телефона представљало би једноставну претпоставку заузимања или управљања имовином и последичну способност за производњу отпада, док би примена пореза морају се сматрати искљученим за некоришћена својства у случају да су без намештаја и везе са мрежним услугама.

ТАРИ је све скупљи, упркос расту диференцираних

| МИШЉЕЊА |