На крају Г20 у Њу Делхију објављена је коначна заједничка декларација која је покрила различите теме од заједничког интереса као нпр. клима, енергија, безбедност хране, али и оснаживање жена, здравље, вештачка интелигенција и дигитализација и пре свега сукоб у Украјини и питање миграција.
О рату у Украјини писало је да „све државе морају да се уздрже од претње или употребе силе у циљу стицања територије против територијалног интегритета и суверенитета или политичке независности било које државе“. Нема праве експлицитне осуде руске агресије.
Баш као што се то догодило на Г20 на Балију, ситуација је идентична: нема експлицитног помињања Русије. Очигледно притисак министра спољних послова Сергеи Лавров имале жељени ефекат, наиме не помињајући улогу Русије у рату.
До пре неколико дана се, међутим, чинило да је уопште могуће да на крају земље чланице Г20 неће моћи да објаве заједничку декларацију, управо због противљења Русије. Последњих месеци различити министарски састанци Г20 никада нису успели да произведу заједнички документ, а чинило се да би и завршни састанак могао да се заврши овако, по први пут у историји Г20. Последњи припремни нацрт декларације, који су сачинили такозвани „шерпи“, преговарачи појединих земаља, садржао је празну страницу у делу који је говорио о питању рата у Украјини.
На крају је пронађен компромис који је задовољио Русију. Коментаришући изјаву, Лавров је рекао да је то „прекретница“ која „у потпуности одражава нашу позицију“. Украјинска влада је, међутим, врло оштро критиковала текст. Портпарол Министарства спољних послова Олег Николенко, рекао је у објави на Фејсбуку да «Украјина је захвална својим партнерима који су покушали да унесу јаке формулације у текст. Истовремено, што се тиче агресије Русије на Украјину, Г20 нема чиме да се поноси'.
О компромису постигнутом у декларацији говорио је и италијански премијер Ђорђа Мелони, који је то дефинисао као дипломатски успех: «Радили смо на декларацији која се конкретно односила на Украјину, то није био очигледан резултат ако се узме у обзир да су сви министарски састанци завршени без коначне декларације. То је компромисна изјава, али је и даље сматрам важном у овом контексту".
Диње: све већа пажња из ЕУ према Африци
"Такође захваљујући италијанској улози, Африка је била централна у овој Г20. Није случајно што је Африка такође била у центру мог говора на јучерашњој пленарној седници, а учествовали смо и на састанку организованом између лидера Европске уније и афричких лидера који су били присутни, верујем да је и ово веома важно . То говори о растућој пажњи Европске уније према афричком континенту, то је елемент који се мора узети у обзир и захваљујући улози коју је Италија одиграла посебно у последњих годину дана".
"Речено је јасно – присетио се – растуће нестабилности, посебно у Саелу. Говорило се о миграцијама. Говорило се о инвестицијама, говорило се о кризи хране, али постоји жеља да се затегну везе сарадње са афричким земљама од стране Европске уније. Понављам, Африка ће такође бити једно од централних питања које ћемо донети на председавање Г7 наредне године које ће предводити Италија”.
Нови Индијски пут свиле
Алтернатива кинеској иницијативи појас и пут од стране САД, Индије, Уједињених Арапских Емирата и Саудијске Арабије и са вероватним уласком Израела такође се поставља на Г20. Идеја је да се Индо-Пацифик повеже са Блиским истоком и обрнуто са Европом
У основи иницијативе био би споразум између Сједињених Држава, Уједињених Арапских Емирата, Индије и Саудијске Арабије који би представљао прекретницу која би ојачала повезаност Индије и Блиског истока и имала би за циљ да се супротстави иницијативи Појас и пут. који ове године навршава десет година.
Пријавите се на наш невслеттер!