Где је благо либијског вође Моамера Гадафија? Ил Соле24Оре покушава да крене путем "препрека" огромне реке новца за који многи процењују да износи око 60 милијарди америчких долара. Неколико месеци након почетка либијског пролећа када је Гадафи контролисао Триполитанију и борио се са прелазном владом која се успоставила у Киренаики, међународна заједница је почела да покушава да схвати колико и где су Гадафијеве инвестиције. Свакако да је било тајних огромних количина новца, злата, дијаманата, посебно у афричким земљама. Онај који је увек управљао свим Гадафијевим богатством је Басхир Салех, који је ухапшен након смрти пуковника, а затим нестао у ваздуху.
Салех чува тајне, оне које вероватно нико никада неће моћи открити. Он мора објаснити шта се догодило са приходом од продаје дела либијских златних резерви, које је Гадафи наложио непосредно пре смрти. А да се и не говори о добити од продаје нафте и гаса које је Гадафи користио за успостављање и финансирање ЛИА, либијске инвестиционе власти, либијског сувереног фонда. После револуције, Уједињене нације су покушале да реконструишу количину и локацију новца на располагању ЛИА. Који данас, између инвестиција и ликвидних депозита, могу рачунати на око 60 милијарди долара. Неки кажу да би 20 милијарди и даље недостајало. Гадафи је био врло проницљив јер је некада инвестирао у здраве и стратешке компаније. У Италији, преко ЛИА и либијске централне банке, његова влада је била највећи акционар УниЦредита и имала је важан удео у Фијату (касније продатом), Финмеццаница-Леонарду и Енију.
На пример, у Великој Британији је имао значајан удео у групи Пеарсон, којој су новине Финанциал Тимес и недељник Тхе Ецономист припадали до 2015. године. УН су 2011. пожуриле да замрзну рачуне и инвестиције ЛИА. Усред готово грађанског рата, сигурно није био случај да се сав тај новац и улагања у стратешке компаније оставе у рукама клана Гадафи и његових кандидата, објашњава Соле24Оре. Осам година касније, мере Уједињених нација и даље су на снази. Компаније су превише осетљиве, превише новца је у питању и превише збрке у либијском политичком окружењу сугерише да се све остави како јесте. Односно, смрзнуто. Али ствари нису тако једноставне. Пре свега, расте незадовољство Либијаца, који кажу да није јасно зашто суверена држава са владом коју признаје међународна заједница не може да располаже сопственим новцем. Белгијски недељник недавно је открио да ће 10 милијарди евра буквално нестати са ЛИА рачуна отвореног у Белгији. Белгијски министар финансија морао је да интервенише како би покушао да објасни ситуацију: рачун је легитимно премештен, јер у стварности дивиденде и камате на депозите нису замрзнуте и стога спадају у пуну расположивост либијских институција. Нетачно, јер према најновијем извештају УН-а о Либији и овај новац треба блокирати супротно ономе што се увек мислило. Толика забуна влада, то јест, некоме би могло бити згодно да не пушта либијски новац. Свакако, тамо где постоје прави демократски избори и када се успостави изабрана и призната влада, тај новац ће морати да се врати Либијцима. Вероватно је један од разлога зашто је процес пацификације у Либији и даље врло крхак управо тај огромни богатство раштркано по свету за којим прижељкује ко зна ко или шта.