(написала Роберта ПРЕЗИОСА) Токови мишљења о будућности Палестине увек осцилирају на две вечне хипотезе: о једној држави и о оној о две државе.
Арапско-палестински интелектуалци говорили су о неизбежности решења јединствене државе, са територијалним проширењем од Јордана до Медитерана и насељеним Арапима и Јеврејима. У исто време, владе Сједињених Држава поновиле су мантру решења у два корака. Оба приједлога имају ограничења у имплементацији због природе етничких група које су тамо присутне, арапског Палестинца и јеврејског који, због нагомилавања другачије историје која је сазријевала од 1947. надаље, свакодневно живе у неизвјесној равнотежи, плијенујући вањским идеолошким утицајима: Арапи се згражавају над идејом јеврејског идентитета на Блиском истоку, а ултраправославни Јевреји сматрају Палестину обећаном земљом, како се наводи у Библији.
Статус Јерусалима, светог места за Израелце и Палестинце, изузетно је контроверзан. Израел је одувек сматрао Јерусалим својим главним градом, док Палестинци тврде да је Источни Јерусалим главни град будуће палестинске државе.
Званичници америчке администрације рекли су да ће амерички председник Доналд Трумп признати Јерусалим као главни град Израела данас у очекиваном говору на Универзитету националне одбране у Вашингтону.
Представници америчке владе нагласили су, међутим, да одлагање признавања Јерусалима као главног града "уопште није допринело постизању мира".
С тим у вези, треба напоменути да је истина да мир није постигнут, али само признање ће узроковати дубљи раскол између Јевреја и Палестинаца који, засигурно, неће донијети даљњу корист мировном процесу.
Овим признањем, Сједињене Државе постале би прва земља која је то учинила од оснивања државе 1948. године.
Према америчким изворима, процес пребацивања америчке амбасаде из Тел Авива у Јерусалим неће се одвијати одмах. Операција би, прије него што се изведе, у сваком случају требала потрајати годинама, јер ће бити потребно пронаћи локацију, финансирати, а затим изградити ново сједиште.
Један амерички званичник рекао је да „председник држи централно обећање своје кампање, обећање које су дали многи председнички кандидати“. Обамин говор у Каиру 4. јуна 2009. године, на пример, представљао је почетак обновљеног односа између Запада и муслиманског света, који се погоршао након догађаја од 11. септембра 2001. У свом говору Обама је поставио темеље за нову дијалога и за жељено решење израелско-палестинског проблема у сложеном арапском свету.
Председници Обама и Трумп представили су различите погледе и стратегије за блискоисточни мировни процес: свакако се Трампова стратегија веома разликује од стратегија последњих америчких председника, републиканских и демократских.
Амерички извори су такође навели да је Трамп спреман да подржи "решење две државе" ако се Израелци и Палестинци сложе око ове тачке и постигну трајни мировни споразум.
Ова једначина се, међутим, не чини нимало једноставном из различитих разлога: како због "опасних последица ове одлуке на мировни процес, тако и на безбедност и стабилност у региону и свету", како је желео да истакне, током телефонски разговор са својим америчким колегом, палестинским председником Махмудом Абасом, и зато што је, како је јуче турски председник Ердоган подсетио Трампа, "Јерусалим црвена линија за муслимане".
Француски председник Еммануел Мацрон такође је изразио "забринутост" и подсетио да би питање статуса Јерусалима требало решити у оквиру мировних преговора између Израелаца и Палестинаца.
Федерица Могхерини, висока представница за вањску политику Европске уније, с тим у вези, рекла је да "морамо остати фокусирани на напоре за поновно покретање мировног процеса и избјећи сваку акцију која би могла подривати те напоре".
Напетост око одлуке остаје велика, толико да су Сједињене Државе забраниле запосленима америчке владе да путују у Стари град Јерусалим и на Западну обалу, палестинску територију коју је окупирао Израел и која се налази у близини Јерусалима.
Трамп се данас чини дипломатски изолованим због одлуке за Јерусалим.
Заиста, најављена декларација за Јерусалим неће бити продромална за јачање мировног процеса на Блиском истоку: управо супротно.
Рјешења мировног процеса без преговора обично појачавају неједнакости које у својој суштини готово увијек резултирају тероризмом.
"Глобални рат против тероризма" који су покренуле САД након догађаја од 11. септембра 2001. далеко је од победе: заиста.
Трампова одлука о Јерусалиму имаће велики утицај на нестабилност блискоисточног позоришта са непредвидивим последицама.