Министар одбране Лорензо Гуеринигодине, на саслушању Одбора за одбрану Коморе и Сената, 8. фебруара прошле године, извјештава о кризи у Украјина: "Италија би могла да пошаље до две хиљаде војника, али ће даље активности очигледно бити подвргнуте скупштинској расправи, заједно са свим даљим моментима расправе у вези са еволуцијом кризе".
Да бисмо донели одлуку о броју војника за распоређивање, мораћемо да сачекамо састанак министара одбране НАТО-а следеће среде, одобрење италијанског парламента и одобрење страних земаља домаћина.
Италија, међутим, већ даје солидан допринос Атлантској алијанси, друга је после САД. In Летонија има 250 алпских војника са својим оклопним возилима Центауро. У Констанци у Румунији су наши борцивојне авијације, eurofajter са задатком заштите ваздушног простора у близини Црног мора попуњавањем неба од Естонија, Летонија, Литванија, Исланд, Словенија, Румунија e Црна Гора. Наши бродови нави уместо тога, они патролирају источним Медитераном, где је данас велико присуство руских војних бродова.
Хибридни рат Москве је већ почео
У последњих неколико сати у Украјину је слетела залиха противваздушног ракетног система Жаока, док су САД пренеле још 180 тона муниције, што је укупно око 1.500 од почетка кризе.
У међувремену је, међутим, хибридни рат у Москви већ почео, сачињен од економског притиска, сајбер напада и тактике лажних узбуна бомби. Волстрит џорнал наводи руски циљ који је, према изворима у Кијеву, да прогресивно ослаби земљу, изазивајући незадовољство и протесте сличне онима распаљеним на истоку земље 2014. како би се оправдала интервенција. Украјинска полиција је само у јануару примила скоро хиљаду анонимних порука, посебно путем мејла, са лажним узбунама на бомбе постављене на око 10.000 места, од школа до основних инфраструктура: сваки пут је свакодневни живот који се ломи, стављајући под хипотеку живот обичних Грађани.
Директна последица интензивне дезинформационе активности је реакција западних земаља које позивају своје суграђане да напусте Украјину. Јуче је вест дала пулс ситуацији, повлачење особља ОЕБС-а из Украјине.
Ваздушни саобраћај је такође био погођен ратним ветровима. После најаве холандске компаније КЛМ да више неће летети у украјинском ваздушном простору, и друге компаније избегавају руте које би могле да утичу на оружани сукоб. Кијев, у овом тренутку, инсистира на томе да не жели да затвори своје небо. "То нема смисла и личило би на самоизолацију", ха детто Михаил Подољак, саветник украјинског председништва. Влада је посвећена "спречити ризике за авио компаније", али у исто време саветује да не летите изнад Црног мора од понедељка до суботе, у вези са руском макси-поморском вежбом.
Последњи покушаји дипломатије. Страх од оружане инвазије расте и међу најразборитијим канцеларима до сада. Почевши од Берлина, који уочи посете канцелара Олафа Шолца Кијеву и Москви подиже тон и говори о ситуацији "Критика", претећи „непосредне“ санкције. Став који је потврдио и новоизабрани немачки председник, Франк-Валтер Штајнмајер у свом инаугурационом говору: „Апелујем на председника Путина: одвежите омчу око врата Украјине. Придружите нам се на путу ка очувању мира у Европи. И не потцењујте снагу демократије".
„Нико не треба да буде изненађен ако Русија направи несрећу да оправда војну акцију коју је одувек планирала“, поновио је амерички државни секретар Антони Блинкен, враћајући се да огласи узбуну под „лажним изговором“ за инвазију на Украјину.
Бела кућа је то поновила у случају руске агресије одговор ће доћи „брзо и одлучно“, Објашњавајући да су се два лидера договорила”о важности наставка бављења дипломатијом и одвраћањем".