(аутор Федерика Де Стефани, адвокат и шеф Аидр Регионе Ломбардиа) Прогноза примене треће дозе вакцине поново скреће пажњу на приватност и захтева интервенцију Гаранта.
У основи ове нове „контроверзе” су изјаве Гвида Бертоласа, координатора кампање вакцинације Ломбардије, објављене на маргинама догађаја организованог у амбасади Израела у Риму, према којима би приватност ограничила могућност позивања и тражење помоћи у примени треће дозе вакцине.
Још једном се истиче да је приватност бескорисна препрека која успорава или онемогућава активности разних врста, позивајући се, с друге стране, на вишеструке маркетиншке активности којима се свакодневно „подвргавамо“ (према писању штампе, Бертоласов речи би биле „Зелени пролаз то је врх леденог брега драме која се зове приватност: али о чему причамо, слушају нас и позивају на било какву рекламу и онда не можемо ни да зовемо људе директно да их подстакнемо да ураде треће доза јер кршимо приватност. дозволите ми да причам о приватности јер у супротном ризикујем неку притужбу").
Јасно и непобитно се намеће како се, по ко зна који пут, на приватност неприкладно позива, правећи забуну између аспеката који се морају посматрати аутономно јер су концептуално различити.
Стога је Гарант морао да интервенише да разјасни и још једном понови да се у случају позива на давање треће дозе вакцине не нарушава приватност.
У саопштењу од 5. новембра [доц веб 9715558] пише дословце „Управа стога понавља да се иницијативе за промоцију вакцинације спроводе преко оператера Националне здравствене службе, уз наду да укључују лекаре опште праксе, који бележе здравствено стање пацијената. , такође у вези са аспектима који не саветују вакцинацију било апсолутно или привремено. У ствари, Управа подсећа да, у циљу заштите поверљивости пацијената, иницијативе за промовисање и тражење треће дозе вакцине не могу се одвијати преко других регионалних или општинских административних органа или канцеларија.
Нема кршења приватности, дакле, за опозив за трећу дозу вакцине.
Даље, како је и предвиђено, потреба да се грађани контактирају за давање треће дозе никако се не може поистоветити са позивима „на било какву рекламу“.
Потоње, у ствари, спадају у маркетиншке активности за које корисник мора дати сагласност и, у случају да се активност обавља без овог суштинског правног основа, оператер је изложен казнама предвиђеним европском регулативом. (Члан 83 предвиђа административне казне до 20 милиона евра или 4% годишњег промета).
Ко зна одакле та сагласност која, претпостављамо, законита радња, дозвољава оператеру да нас позове „за било какав оглас“. Да ли смо прочитали услове и одредбе? Да ли смо прочитали политику приватности сајтова које консултујемо? Које апликације користимо? Шта смо прихватили? Ми знамо? Одговор је не. Не знамо јер не читамо, не заустављамо се и не обраћамо дужну пажњу на врсту података које пружамо и сврхе у које ће се користити. Осим што се онда жалимо ако добијемо „било какав публицитет“ и позивамо се на повреду приватности као оправдање за некоректно понашање чији смо ми главни архитекти.