(аутор Барбара Павароти – Фондација Паоло Креши) 1. мај. На празник рада – проглашен пре више од једног века у знак сећања на велике битке за освајање радничких права – „Фондација Паоло Креши за историју италијанске емиграције” позива све вас који сте у иностранству да разговарате са нама о свом раду. Шта радите или сте радили на разним континентима на којима се налазите. У периоду у којем се италијанска емиграција масовно вратила, желимо да доживимо овај дан заједно са вама – младима, одраслима, пензионерима – који сте отишли у потрази за бољим животним приликама или да бисте остварили своје жеље.
Стога вас 1. маја молимо да узмете свој паметни телефон и испричате нам своје искуство путем видео снимка од неколико минута. Како? Баш као што је то учинила Росита Перули из Лондона
Реците нам шта радите у земљи у којој сте се настанили, шта сте радили у Италији. А шта би волео да се ради у Италији па да се вратиш, ако желиш. На пример, Симон Серато, 37 година, из Торина, видео стваралац који се вратио из Аустралије, али је спреман да поново оде јер „У Италији сигурно не видим много перспективе. Мој сан би био да радим свој посао у својој земљи уместо да морам да емигрирам."
Ваши видео снимци овог помало посебног 1. маја – за слање инфо@фондазионепаолоструи.ит - (писати пошта in видео) обогатиће архиву Цресци фондације и њеног музеја. После „Збогом Италија, нећу се враћати“, (корице са насловом документа) наш документарни филм који је приказао нови свет емиграције младих, Италију негде другде, збирка се наставља.
Уз писма, црно-беле фотографије, дирљиве успомене на оне који су отишли пре много година, са завежљајем или картонским кофером, сада додајемо сведочења вас који се данас зовете исељеници и одлазите не бродовима, већ возом и авионом, колицима и супер-технолошким.
Пожутеле папириће замењују видео-снимци, али унутра су, данас као и тада, увек избори, снови, ризици, наде и жеља да се ради. И они су подједнако драгоцени документи за очување исечка историје: емиграције 2000. Нова архива Фондације Паоло Креши за историју италијанске емиграције. Први музеј на свету који има за циљ да сачува сећања не само на историјску емиграцију – сачувана захваљујући преко 15.000 докумената које је током свог живота сакупио фирентински фотограф Паоло Креши – већ и на садашњи. Јер, за неколико деценија и то ће бити историја, важан део италијанске историје. И имају право да не буду расути по мрежи, већ да имају место и канал посвећен њима.
Хвала свима вама који ћете сарађивати и хвала свим новинама, радијима и ТВ-има за Италијане у иностранству, који се налазе на разним континентима, који су се придружили пројекту и који ће га ширити.