Италија је земља која се све више дели на пола: ако је, после кризе, Север поново почео да трчи и са одређеним потешкоћама иде у корак са европском локомотивом, то јест, Немачка, с друге стране, јуре и представља још гору ситуацију у социјалном запошљавању од Грчке, која је више од једне деценије непрестано била дно еврозоне. Ово је резултат који је постигла Канцеларија за студије ЦГИА након упоређивања низа економских, радних и социјалних показатеља Немачке са Северном Италијом и Грчке са нашим Југом.
Варијабле које упоређује Одељење за истраживање груписане су у 3 главне области:
- економија (БДП по становнику; продуктивност рада, извоз / БДП и трговински биланс / БДП);
- рад (стопа запослености, стопа запослености жена, стопа незапослености и стопа незапослености младих);
- социјални (ризик од сиромаштва или социјалне искључености).
„Јаз између севера и југа наше земље - коментарише секретар Ренато Масон - има далеке корене који сежу до уједињења Италије. Нажалост, политике јавног развоја спроведене у последњих 70 година нису скратиле дистанцу између ових реалности. Заиста, на неки начин су се повећали, будући да су нивои раста северних региона били сигурно већи од оних забележених на југу, што је потврђено као једно од економски најнеповољнијих подручја у читавој еврозони “.
А са земљом која има толико изражену неравнотежу између главних географских подела да јој нема премца у остатку Европе, просечни италијански статистички подаци увек се морају тумачити с дужним опрезом. Конкретно, због снажног присуства непримећене економије која, само за део нередовног рада, годишње произведе преко 27 милијарди евра скривене додате вредности на Југу.
„Југ - објашњава координатор Канцеларије за студије Паоло Забео - може рачунати на присуство преко милион и 1 илегалних радника што чини званичне статистике на тржишту рада мање алармантним него што се чини. С тим у вези, нико не оправдава овај феномен када га контролишу криминалне организације или каплари. Међутим, ако је непријављено последица недостатка економског развоја неке територије, истовремено представља јастук који омогућава хиљадама и хиљадама породица да не склизну у сиромаштво или социјалну искљученост “.
У ЈУГУ УВЕК МАЊЕ ЗАУЗЕТИ
Деценију након почетка економске кризе која је тешко погодила нашу земљу, Југ је био најкажњаванија географска подела земље. Према елаборацији Фондације Леоне Моресса, између 2008. и 2017. године Југ Италије је изгубио 310.000 запослених и забележио раст незапослених за 592 јединица. У истом периоду, послови на северу порасли су за 74 јединица, док је број незапослених порастао за 413. Истат, међутим, процењује да су у Меззогиорну стандардне илегалне радне јединице једнаке 1.300.000, у поређењу са 776 на северозападу и 517.400 „запослених“ на североистоку.
ОД 2015. ГОДИНА ЈУЖНО ЈЕ ПОНОВО МИГРАЛО НА СЈЕВЕР
Између 2008. и 2017. године, радници који су се преселили са југа у Центронорд смањили су се за скоро 16 јединица. Пре десет година било је нешто више од 160 оних који су напустили Југ да би се попели на полуострво; прошле године, међутим, удео је био близу 145 хиљада јединица. Од 2015. године, године у којој је економски опоравак такође консолидован у Италији, број грађана Југа који су из радног разлога стигли у Центронорд поново је почео да расте. Ако је пре 3 године са југа напуштало нешто више од 113 запослених, 2016. тај број се попео на 137 да би прошле године достигао 145. Подаци који су управо пријављени потичу из Свимеза.
Погледајмо детаљно резултате који су произашли из горе наведених поређења.
- БДП по становнику, продуктивност рада и извоз
У погледу БДП-а по становнику, Северна Италија пати од негативне разлике са Немачком од нешто више од 4.300 евра; цифра за Југ је, пак, за 2.000 евра већа од грчке. Међутим, грађанин севера има више од 15.600 евра годишње више од становника Југа. На страни продуктивности рада (додата вредност по запосленом у еврима), с друге стране, и север и југ имају боље од Немачки и грчки просек. Ово је једини показатељ међу 10 испитаних где је исход два макро подручја наше земље бољи од оног забележеног у Берлину и Атини. Коначно, што се тиче извоза, подаци Немачке немају премца у остатку Европе, међутим Северна Италија се врло добро брани, бележећи врло мали јаз, такође у односу између трговинског биланса и БДП-а. Између Грчке и нашег Југа, с друге стране, извоз у БДП је већи у хеленској земљи, чак и ако југ Италије има мање неуравнотежен трговински биланс од грчког.
- Запосленост и незапосленост
Што се тиче запослености, важна је удаљеност између података који се односе на немачко тржиште рада и података о северној Италији. Ако је општа стопа запослености у Немачкој готово 10 поена виша, стопа незапослености је, с друге стране, нешто испод половине (3,8 наспрам 6,9 процената). Једнако је велик јаз у стопи незапослености младих: у Немачкој је скоро 4 пута нижи (6,8 према 24 процента). Једнако забрињавајући су и резултати који произлазе из поређења између нашег Југа и Грчке. Само у погледу опште стопе незапослености, Југ има бољу ситуацију од грчке (19,4 против 21,5 процента). У свим осталим случајевима Атина увек побеђује.
- Ризик од сиромаштва и социјалне искључености
Иако северна Италија има мање позитивне показатеље запослености од немачког просека, ситуација је обрнута у погледу сиромаштва или социјалне искључености. У нашим северним регионима проценти су нижи и за ризик од сиромаштва (19 наспрам 19,7 одсто), како то подразумева показатељ предвиђен стратегијом Европа 2020, и када анализирамо „традиционални“ показатељ ризика од сиромаштва (12,1 наспрам 16,5 одсто). Коначно, у поређењу између нашег Југа и Грчке, удаљености су веома велике и у оба случаја грчко становништво има много нижи проценат од нашег.
