Потреба за званичним и поузданим подацима о занатском сектору сладоледа одавно је истакнута на сајму Лонгароне. Већ 2011. године, у оквиру МИГ-Међународне изложбе занатлијских гелата, одржан је округли сто како би се истражило питање које је утврдило да је главна потешкоћа у уоквиривању сектора била чињеница да сладоледне сале немају одређену класификацију, али су идентификоване са АТЕЦО кодом који деле са посластичарницама. Бавећи се истраживањем, стручњаци ЦГИА-е из Местреа, којој је Лонгароне Фиере наручио студију, одмах су открили ову препреку, али захваљујући својим препознатим вештинама, успели су да постигну резултат анализом и укрштањем различитих додатних података који су на располагању као што су Секторске студије и друге базе података Инпс и Истат. Слика која се појављује заиста је занимљива и исцрпна јер нуди преглед занатског сектора сладоледа са директном продајом јавности која укључује, поред класичних сладоледних сала, и друга предузећа са различитим „основним делатностима“, попут сладолед барова и посластичарница, где међутим, сладолед доприноси утврђивању прихода.
Такође су узете у обзир активности путујућих сладоледа и компанија за производњу сладоледа без директне продаје, мада преостале по броју, имају традицију и врло специфичну економску тежину и тежину запослења. Да би све било разумљивије и да би се схватила динамика читавог сектора (сладоледарнице и посластичарнице), ЦГИА предлаже студију подељену у два дела која започиње презентацијом званичних података прикупљених у Регистру предузећа, а затим прелази на процену специфичног сектора занатског сладоледа схваћено као добро које се производи и продаје директно јавности.
Иако се комплетна студија може преузети са веб странице ввв.миглонгароне.ит, у наставку извештавамо о резимеу резултата:
Користећи само податке из коморских извора, без бриге о присуству посластичарница у истом АТЕЦО коду, могуће је схватити основне трендове:
- У последњој деценији забележен је благи пораст броја локација, док је седиште компаније последњих година забележило благи пад, посебно наглашен за занатска предузећа
- Инциденција женских и омладинских предузећа има тенденцију смањења чак и ако је њихово присуство веће од просека утврђеног у свим економским активностима
- Предузећа која воде странци имају тенденцију раста, али је њихова учесталост нижа од оне која је забележена у односу на укупне економске секторе
Користећи податке из секторских студија Могуће је проценити величину занатског гелатног сектора директном продајом јавности на 15.589 локација активних компанија од којих:
- око 7.000 компанија у којима је производња и продаја сладоледа сопствене производње „основна делатност“
- преко 3.000 „сладолед плочица“ у којима сладолед представља значајну компоненту промета (половина)
- око 5.500 посластичарница које своје пословање интегришу са производњом и продајом сопственог сладоледа
- „Запослени“ укључени у активности у којима је присутна производња и директна продаја занатског сладоледа су приближно 62 хиљаде; не узимају се у обзир само они који раде у „салонима чистог сладоледа“, већ и они који раде у сладоледима или посластичарницама који продају сопствени сладолед
- Ако желимо да изразимо радну снагу коју сектор подржава у смислу УЛА (стандардних радних јединица), може се проценити да приходи од продаје занатског сладоледа могу да подрже око 30 хиљада радних јединица
- У Италији, према ИСТАТ-у, свака породица годишње потроши преко 70 евра на сладолед
- годишњи трошкови гелата од италијанских породица су 1.862 милиона евра; ако се овој цифри дода потрошња туриста, она достиже скоро 2 милијарде евра (1.964 милиона евра).
- Потрошња занатског сладоледа представља 52% националних потреба
- Производња сладоледа у Италији износи 2.085 милиона евра, од чега 1.063 долази из индустријског, а 1.022 из занатског сектора
- Производња и продаја занатског сладоледа важан је сектор наше економије, запошљавајући око 30.000 УЛА са прометом који премашује милијарду евра годишње.
Значајно је да је ова студија, прва ове врсте у Италији, спроведена у Венету, земљи произвођача сладоледа, територији са које су средином 1800-их започели пионири Цадоре и Золдо, којима се мора приписати заслуга - не због тога што је измислили сладолед, како неки верују - али да су предузели, развили, проширили и обзнанили ову активност у главним градовима северне и централне Италије, у земљама централне Европе, па чак и изван океана.