Раст јужне привреде у трогодишњем периоду 2015-2017 само је делимично повратио економску и социјалну имовину изгубљену кризом на југу.Опоравак вођен приватним инвестицијама, изостаје допринос јавне потрошње. Снажан недостатак хомогености између региона јужне Италије: 2017. године, Калабрија, Сардинија и Кампанија су забележиле највећу стопу развоја. Више запослења, али слабо и несигурно. Ширење социјалних тешкоћа, међу породицама у апсолутном сиромаштву и сиромашним радницима. Нови демографски дуализам: мање младих, мање југа Ограничење права држављанства, јаз у јавним службама.
БДП ЈУГА 2017. +1,4% – Југ је у 2017. наставио са спорим опоравком, али у контексту велике неизвесности ризикује да успори. БДП је на југу порастао за 1,4%, у поређењу са 0,8% у 2016. То је било захваљујући снажном опоравку производног сектора (5,8%), посебно у активностима везаним за потрошњу и, у мањој мери, грађевинарства (1,7 %). Раст је био само незнатно већи у Центру-Северу (+1,5%).
ОПОРАВАК ВОДЕН ПРИВАТНИМ УЛАГАЊЕМ – Приватне инвестиције на југу порасле су за 3,9%, консолидујући опоравак из претходне године: пораст је био нешто већи од пораста у региону Центар-Север (+3,7%). Раст инвестиција на југу утицао је на све секторе. Али у поређењу са нивоима пре кризе, бруто фиксне инвестиције су кумулативно и даље ниже на југу за -31,6% (много више него у центру-северу, -20%).
Међутим, забрињава смањење текуће јавне потрошње у периоду 2008-2017, -7,1% на југу, док је у остатку земље порасло за 0,5%.
СНАЖНА НЕХОМОГЕНОСТ ОПОРАВКА У РЕГИОНИМА – Трогодишњи период опоравка 2015-2017 потврђује да је рецесија сада иза нас за све италијанске регионе, а да су трендови сасвим другачији. Степен нехомогености, на регионалном и секторском нивоу, изузетно је висок на југу. У 2017. години, Калабрија, Сардинија и Кампанија су јужни региони који су забележили највећу стопу развоја, +2%, +1,9% и +1,8% респективно. Међутим, ово су мање варијације у БДП-у у поређењу са централно-северним регионима, у поређењу са +2,6% у долини Аосте, +2,5% у Трентино Алто Адиђеу, +2,2% у Ломбардији.
У Калабрији, региону који је прошле године показао најзначајније убрзање раста, у периоду 2015-2017 углавном је изградња покретала опоравак (+12% у трогодишњем периоду), захваљујући и спроведеним јавним радовима са европским фондовима, а затим следе пољопривреда (+7,9%) и индустрија у ужем смислу (+6,9%). Учинак услуга у последње три године био је знатно скромнији (+2,9%).
Сардинија, која је са извесном неизвесношћу изашла из фазе рецесије у односу на остале јужне регионе, након негативног учинка производа у 2016. (-0,6%), забележила је значајних +2017% у 1,9. години. У трогодишњем периоду 2015-2017, изразито позитиван тренд је пре свега индустрија у ужем смислу (+12,9%), док је грађевинарство износило +3,1%, а услуге +3%. Међутим, пољопривреда је изразито лоше, бележећи -4,2% у трогодишњем периоду.
У Кампанији, након ревизије тренда БДП-а из 2016. (који је пао са +2,4% на +1,5%), 2017. је била година у којој је бруто производ наставио да расте за 1,8%, потврђујући у трогодишњем периоду од
настављена значајна динамика. Грађевинарство је у региону добро пословало (+16,5% у 2015-2017), вођено инфраструктуром финансираном из европских фондова, али и индустрија у ужем смислу такође наставља свој рад (+8,9% у последње три године), пре свега захваљујући на притисак на развојне уговоре, од којих се већина тицала Кампаније. Услуге су забележиле скромнијих +3,7% у трогодишњем периоду, посебно захваљујући туризму. Док пољопривреда иде против тренда и трпи пад од -2015% између 2017. и 1,3.
Пуља, која је у 2016. знатно успорила (+0,2%) у поређењу са позитивним трендом из 2015. (+1%), поново подиже главу и регионални БДП у 2017. износи +1,6%. Хвала, посебно, грађевинској индустрији, иу овом случају вођеној трошењем европских средстава за јавне радове (+11,5%), али и позитивним трендом индустрије у ужем смислу (+9,4%) . Апулијска пољопривреда, упркос проблемима које је искусила и које наставља да има, бележи позитиван учинак (+4% у трогодишњем периоду), док услуге у суштини мирују, бележећи скромних +0,7%.
Абруцо је поново подигао главу у 2017., са растом БДП-а од 1,2%: забележио је само +0,3% у 2015. и +0,2% у 2016. Опоравак је углавном захваљујући пољопривреди (+9% у трогодишњем периоду) , а делом и индустрији у ужем смислу (+3,8%). Услуге показују скромнији раст од +2%, док грађевинарство, за разлику од остатка Југа, слабо послује: њен учинак између 2015. и 2017. године је негативан, -14,5%.
Басилицата је забележила скроман раст БДП-а, +0,7% у 2017, након снажног убрзања раста последњих година: чак +8,9% у 2015, +1,3% у 2016. Треба напоменути да се индустрија Лучана снажно опоравља од 2014. године и наставља да покреће регионалну економију, додуше различитим интензитетом, током трогодишњег периода, на крају којег је забележила веома позитиван учинак (+47% у 205-2017). У том периоду, грађевинарство такође добро послује (+18,3%), док се чини да и услуге (-1,3% у трогодишњем периоду) и пољопривреда (-1,2%) иду против тренда у поређењу са остатком јужне привреде .
Сицилија је, пак, забележила успоравање раста, +0,4% у 2017. години, након што је забележила раст БДП-а од 1% у 2016. и 0,9% у 2015. На острву је индустрија у трогодишњем периоду од опоравком, ужи сектор је забележио значајан учинак (+14,1%), док је пољопривреда такође забележила укупан позитиван тренд (+2%), као и услуге (+1,6%). Оно што успорава перформансе сицилијанске привреде, као иу Абруцу, јесте сектор грађевинарства који је у периоду 6,3-2015 забележио -2017%.
Једини јужни регион који је забележио негативан тренд БДП-а у 2017. је Молизе, -0,1%, који је порастао за 1,3% у 2015. и 1,1% у 2016. Привреду Молизеа 2015-2017 подржавала је грађевина (+26,4%), али индустрија у ужем смислу има посебно негативан учинак (-7,4%). Услуге су забележиле +2% у трогодишњем периоду, док је пољопривреда посустала (+0,4%).
ПРОГНОЗЕ ЗА 2018. И 2019.: РИЗИК КОЧЕЊА БЕЗ ОДГОВАРАЈУЋИХ ПОЛИТИКА – На основу прогноза које је развио СВИМЕЗ, у 2018. очекује се раст БДП-а Центар-Север за 1,4%, више од јужних региона +1%. Укупна унутрашња потрошња утиче на различиту територијалну динамику (+1,2% у центру-северу и +0,5% на југу), посебно на потрошњу ПА, која означава +0,5% у центру-северу и -0,3%. % на југу. Али пре свега у 2019. постоји ризик од снажног успоравања јужне привреде: раст производа ће бити једнак +1,2% у центру-северу и +0,7% на југу. За две године, значајно преполовљење стопе развоја. „Тренд“ успоравања јужне привреде у 2019. години процењује СВИМЕЗ, у контексту неутралности политике, чекајући ажурирање ДЕФ-а и Закона о буџету. У недостатку адекватне политике, следеће године се очекује да ће ниво јавних инвестиција на југу бити око 4,5 милијарди нижи у поређењу са последњим врхунцем (2010). Ако би, међутим, у 2019. години било могуће у потпуности надокнадити овај јаз, фаворизујући у већој мери инфраструктурна улагања која су преко потребна Југу, то би довело до додатног раста од скоро један процентни поен (+0,8%), у поређењу са тим очекивано (само +0,7%), тако да би разлика у расту између центра-севера и југа била потпуно поништена, заиста, југ би био тај који би више растао, од користи за целу земљу.
БЛИСКА МЕЂУЗАВИСНОСТ СЕВЕР ЈУГ – Централна-северна и јужна Италија расту или се повлаче заједно. На раст југа, изван релевантности локалних фактора, који такође имају своју релевантност, снажно утичу перформансе националне економије, и обрнуто. Раст центра-север, поред његове веће интеграције у међународна тржишта, подједнако зависи, из различитих разлога, и од трендова на југу. То показује чињеница да су у периоду 2000-2016 две макрообласти имале исту стагнирајућу динамику БДП по глави становника: +1,1% у просеку годишње. Довољно је рећи да се, на основу прорачуна СВИМЕЗ-а, 20 од око 50 милијарди фискалног остатка пребаченог у јужне регионе из јавног буџета враћа у Центар-Север у виду тражње за робом и услугама.
ЈУГ КОЈИ ЈОШ ТРАЈЕ. „ОГРАНИЧЕНО“ ДРЖАВЉАНСТВО: РАД, НЕЈЕДНАКОСТИ И ПРАВА ДРЖАВЉАНСТВА –Стопа раста је потпуно недовољна за решавање социјалних ванредних ситуација у овој области. Чак и у опоравку, неједнакости се шире: запосленост се повећава, али долази до редефинисања њене структуре и квалитета наниже: млади су изостављени, нискоквалификовани и слабо плаћени послови се повећавају, па је раст плата „кочен“ и не могу утицати на повећање нивоа сиромаштва, чак ни у породицама у којима је референтна особа запослена. Јаз у јавним услугама, „ограничено“ грађанство повезано са неуспехом да се гарантује суштински ниво учинка, утиче на друштвену стабилност подручја и представља прво ограничење за ширење производног ткива.
ЗАПОШЉАВАЊЕ СЕ Опоравља, АЛИ СЛАБО И НЕИЗБОРНО – Раст запослености је настављен и у 2017. години, али уз успоравање на крају године: на југу је повећана за 71 хиљаду јединица (+1,2%) и за 194 хиљаде у центру-северу (+1,2%). Али на југу је то још увек недовољно да се надокнади колапс радних места до којег је дошло током кризе: у просеку 2017. запосленост на југу била је 310 хиљада јединица нижа него 2008, док је у централно-северним регионима укупно била 242 хиљаду јединица више . Током 2017. године, повећање запослености на југу је скоро искључиво последица раста уговора на одређено време (+61 хиљада, једнако +7,5%), док су уговори на неодређено време остали стационарни (+0,2%). У последњем је дошло до наглог успоравања у поређењу са растом од 2,5% у 2016. години, што показује да позитивни ефекти олакшица доприноса за новозапослене на југу нестају.
Последњих година, структура запослености је дубоко редефинисана, на штету младих, што показује старење запослене радне снаге. Најупечатљивија фигура је драматични генерацијски дуализам: негативан салдо од 310 хиљада запослених између 2008. и 2017. на југу је синтеза смањења од преко пола милиона младих између 15 и 34 године (-578 хиљада), тј. смањење од 212 хиљада запослених у старосној групи одраслих 35-54 године и раст концентрисан скоро искључиво међу старијима од 55 година (+470 хиљада јединица).
ПРОШИРЕЊЕ СОЦИЈАЛНОГ ПОРЕМЕЋА, ИЗМЕЂУ ПОРОДИЦА У АПСОЛУТНОМ СИРОМАШТВУ И СИРОМАШНИХ РАДНИКА – На југу постоји јасан раскид између економске динамике која је, иако се успорава, након кризе поново почела да се креће, и друштвене динамике која тежи да искључи све већи удео грађана са тржишта рада, ширећи џепове сиромаштва. и нелагодност за нове сегменте становништва. Број јужњачких породица са свим члановима који траже посао удвостручио се између 2010. и 2018. године, са 362 хиљаде на 600 хиљада (у Центру-Северу их је 470 хиљада). Број породица без запосленог такође је растао у 2016. и 2017. години, у просеку за 2% годишње, упркос расту укупне запослености, што потврђује консолидацију зона искључености унутар југа, углавном концентрисаних у великим урбаним предграђима. То су џепови растуће маргинализације и друштвене деградације, који пате и од слабости јавних служби у периферним подручјима.
Раст феномена сиромашних запослених је забрињавајући: раст слабо плаћеног рада, услед свеукупног деквалификација послова и експлозије недобровољног рада са скраћеним радним временом, један је од узрока, посебно на југу, за који раст запослености у опоравку није био у стању да утиче на све алармантнију социјалну кризу.
НОВИ ДЕМОГРАФСКИ ДУАЛИЗАМ: ВИШЕ УМРЛИ НЕГО РОЂЕНИХ, МАЊЕ МЛАДИХ, МАЊЕ ЈУГА – Италијанска популација је 2017. године износила 60 милиона и 660 хиљада јединица, што је даље смањење од скоро 106 хиљада јединица. Као да је италијански град средње величине нестајао из године у годину. Број становника се смањује упркос повећању странаца: у 2017. смањење је износило 203 хиљаде јединица у поређењу са повећањем од 97 хиљада страних резидената. Демографска тежина Југа се смањује и сада износи 34,2%, такође због мање инциденце странаца (у 2017. 4.272 хиљаде странаца је боравило у центру-северу у поређењу са 872 хиљаде странаца на југу).
У последњих 16 година југ је напустило милион 1 хиљаде становника: половина су млади од 883 до 15 године, скоро петина су дипломци, од којих се 34 одсто одселило у иностранство. Скоро 16 хиљада се није вратило. Чак и 800. године, када је економски опоравак показивао знаке консолидације, преко 2016 хиљада становника напустило је југ. Међу јужним регионима, то су Сицилија, која губи 131 хиљаде становника (-9,3 промила), Кампанија (-1,8 хиљада становника, за нето стопу миграције од -9,1 промила) и Пуља (-1,6 хиљада становника, за нето стопа миграције од -6,9), они са најнегативнијим миграционим салдом.
ПРАВА ДРЖАВЉАНСТВА ОГРАНИЧЕНА НА ЈУГ, ПРАЗНИК У ЈАВНИМ УСЛУГАМА – Грађанин југа и данас, упркос једнаком, ако не и већем пореском оптерећењу због ефекта локалних доплата, нема (или му недостају) основна права: у погледу животности локалне средине, безбедности, адекватних стандарда образовања, прикладност здравствених и неге за одрасле и децу. Посебно, у сектору социјалне заштите, кашњење у јужним регионима тиче се и услуга за децу и оних за старије и несамосталне особе. Уопштено говорећи, цео здравствени сектор представља разлике у погледу учинка које су испод националног минималног стандарда, што показује табела основних нивоа помоћи у регионима који подлежу Плану опоравка: Молизе, Пуља, Сицилија, Калабрија и Кампанија, иако са опоравком последњих година, још увек не испуњавају неке постављене циљеве. Подаци о међурегионалној мобилности болница сведоче о недостацима јужног здравственог система, посебно у појединим специфичним областима специјализације, и дужини чекања на хоспитализације. Региони који показују највеће емиграционе токове су Калабрија, Кампанија и Сицилија, док Ломбардија и Емилија Ромања посебно привлаче пацијенте. Дуга времена чекања на специјалистичке и амбулантне услуге су такође у основи раста потрошње коју имају породице са посљедичним утицајем на приходе. Уско повезан је и феномен „здравственог сиромаштва“, према коме појава озбиљних патологија све више представља један од најважнијих узрока осиромашења италијанских породица, посебно на југу: у јужним регионима њих је 3,8% у Кампанији, 2,8%. % у Калабрији, 2,7% на Сицилији; на другом екстрему налазимо Ломбардију са 0,2% и Тоскану са 0,3%.
Недостаци су такође потврђени у погледу ефикасности јавних канцеларија у погледу времена чекања у матичним службама, локалним здравственим органима и поштама. СВИМЕЗ је конструисао синтетички индекс учинка јавних управа у регионима на основу квалитета јавних услуга које се пружају грађанима у свакодневном животу: с обзиром на 100 вредности најефикаснијег региона (Трентино-Алто Адиђе) произилази да јужни, са изузетком Кампаније која има 61, Сардиније 60 и Абруца 53, су испод половине: Калабрија 39, Сицилија 40, Базиликата 42, Пуља 43.