Дуготрајна изложеност загађењу ваздуха проузроковала је превремену смрт 518.700 људи у 41 земљи Европе 2015. године, што је нешто нижа бројка него претходне године (1.770 смртних случајева мање), према годишњем извештају о квалитету ваздуха који је спровела Европска агенција за животну средину (ЕЕА) ). Од тога, 483.400 28 се догодило у 32.000 земаља Европске уније (ЕУ); у Италији износе XNUMX. Највећи проблем и даље се фокусира на суспендоване честице (ПМ од 10 и 2,5 микрона), што је узроковало 422.000 ових смрти, 81% од укупног броја. Остатак је последица високих концентрација азот -диоксида (НО2) и озона (О3), који су узроковали 79.000, односно 17.700 превремених смрти. Извештај укључује податке са преко 2.500 мерних станица. Иако су варијације од године до године мале, у Европи је дошло до просечног смањења од 60% превремених смрти приписаних честицама од 2,5 микрограма између 1990. и 2015. године, што је најмање и, према томе, најопасније. Загађење ваздуха наставља да премашује строжа ограничења која су поставили и ЕУ и Светска здравствена организација (СЗО) на многим местима. Извештај упозорава на "значајне утицаје" које здравље изазива на овим нивоима загађивача, "посебно у урбаним подручјима ". Друмски транспорт је главни извор загађења ваздуха, који такође доприноси емисијама из пољопривреде, производње енергије, индустрије и домаћинстава. Око 74% урбаног становништва ЕУ било је изложено концентрацијама ПМ2,5, које премашују препоручене нивое СЗО, према подацима за 2016. годину, указује се у извештају. Осим тога, Институт за хемију Мак Планцк је такође објавио нови извештај у часопису Натуре, у којем процењује да би смртност од загађења ваздуха могла да се удвостручи до 2050. године, достижући 6,6 милиона људи годишње. Стручњаци су комбиновали глобални модел хемије атмосфере са демографским и здравственим статистикама како би проценили допринос различитих загађујућих материја, посебно у финим честицама, превременој смртности. Према подацима, емисије из стамбене енергије, на пример за грејање и кување, преовлађују у Индији и Кини и имају највећи утицај у свету на прерану смрт. У многим областима Сједињених Држава, саобраћај и производња енергије имају највећи допринос, док у источним Сједињеним Државама, Русији и источној Азији, емисије из пољопривреде дају највећи допринос финим честицама. Према сродној студији, коју је спровео енглески универзитет у Леедсу и објавио је Натуре Геосциенце, могло би се избјећи између 400 и 1700 преурањених смрти да су пожари повезани с крчењем шума забиљежени у бразилској Амазонији посљедњих година знатно смањени. Стручњаци су комбиновали сателитска и копнена мерења са моделом транспорта хемикалија како би показали да су у региону концентрације финих честица опале за 30% током сушне сезоне, након смањења пожара повезаних са крчењем шума. Док подаци које су извукли стручњаци у Европи говоре да је преко 90% грађана изложено нивоима загађења ваздуха изнад максималних граница које предлаже СЗО. Спољашње загађење, које изазива кардиоваскуларне болести, рак плућа и друге болести, одговорно је за око 482 хиљаде превремених смрти годишње, а унутрашње око 117.200. Прерана смрт од загађења ваздуха наноси штету од 1.400 билиона долара, а додатних 10% трошкова, што укупно доводи до 1.600 билиона, потиче од болести. Такође у Европи, земља са најмањом штетом од загађења ваздуха је Норвешка (0,3%), затим слиједе Шведска (0,9%) и Финска са 0,7%(сажетак података по земљама приложен је у наставку. И комплетан извјештај). У светлу ових података, примећује Гиованни Д'Агата, председникПрозор за права”, Борбу против загађења ваздуха морамо учинити политичким приоритетом.
