(би Массимилиано Д'Елиа) 27 шефова држава и влада слаже се само у једном погледу: спровести већу координацију у погледу здравствених аспеката ванредних ситуација. На остатку остају одвојени у кући од картона и без темеља.
Јуче је први пут одржан самит 27 шефова држава и влада путем шестосатног конференцијског позива. Предмет неслагања су мере које треба спровести за ублажавање утицаја још једне ванредне ситуације која се већ назире на помолу, економске.
Испред 25, само двоје ударали су песницама о „виртуелни“ сто претећи да ће то учинити сам, италијански премијер,Гиусеппе Цонте и то шпанског Педро Санцхез. Цонте се надао "адекватно решење озбиљне ванредне ситуације коју имају све државе".
Већина од 27 говорника тврди да су милијарде које су институције ЕУ ставиле у систем да би помогле земљама које су највише погођене кризом Цовид-19 мало. Потребне су даље мере подстицаја које могу да изазову врли кратки спој, чак и у присуству пандемије која је у току.
Двојица лидера земаља које се граниче са Медитераном сматрали су неприхватљивим став немачке канцеларке Ангеле Меркел и других северних земаља које снажно предлажу употребу фонда за спасавање, Мес, за даље убризгавање ликвидности у економске системе европских земаља у тешкоћама.
Белгијски председник Цхарлес Мицхел, након сати у којима су изнети различити предлози, с обзиром на то да се ситуација прегревала, на основу информација Савета ЕУ, најавио је да чекали би се предлози министара финансија земаља ЕУ: "мораће да нам представе предлоге у року од две недеље који треба да узму у обзир природу шока без преседана, како би ојачали наш одговор даљим инклузивним акцијама".
Белгијанац Шарл Мишел предложио је, на почетку састанка, подстицајна стратегија слична Марсхалловом плану. Стратегија високог утицаја коју су италијански премијер Цонте и још 7 шефова држава (Француска, Шпанија, Португалија, Грчка, Ирска, Белгија, Словенија, Луксембург) подржали убедљиво, тражећи, поред мера које је већ најавио ЕЦБ, Комисија ЕУ и ЕИБ, ресурси без преседана са одлукама буџетске политике сличне дрскости. Позивање на заједнички дужнички инструмент као што су Цорона обвезнице је јасно.
Да се супротстави новом Марсхалловом плану (Цорона-бонд) немачка канцеларка Ангела Меркел која је у међувремену већ обезбедила Немачку ванредним планом вредним преко 500 милијарди евра, који се може подићи и до 1000. Да подржи меру "Стисните државе" Холандија, Финска и Аустрија. Нордијске земље су уверене да ће интервенције које предвиђају ЕЦБ, ЕИБ и Комисија ЕУ бити довољне и склоне су повлачењу ограничених зајмова из фонда за спасавање (Мес), уз строге услове отплате. Немачка канцеларка је тада изашла јасно показујући своје противљење крунским обвезницама, тевтонска влада је склона да користи искључиво Мес, који је, према њиховим речима, средство створено управо за решавање криза. Наравно да сви знамо, Мес је рођен у економским кризама у нормално време. Данас, наше немачке пријатеље треба подсетити, траје рат у којем се боримо против невидљивог непријатеља, тупим оружјем. Због тога је потребна „безусловна помоћ“, јер је тешко предвидети будућност која је, по дефиницији, неизвесна, а камоли са пандемијом која је у току.
Захвалност за позицију коју је за виртуелним столом од 27 држао премијер Гиусеппе Цонте је двостраначка. Надамо се да ће апуљски адвокат држати правду усправном и у будућности јер је име бившег гувернера ЕЦБ-а Мариа Драгхија сада свима на уснама.