(Цлаудио Нассиси, овлашћени рачуновођа и докторат из економије и партнер Аидр) Министарство привреде и финансија је својим циркуларом од 14. октобра 2021. године објавило „Техничка упутства за избор ПНРР пројеката“ у циљу подршке Управама у дефинисању позива и других алата за одабир нових пројеката.
Треба напоменути да су НПР инструмент изузетне природе и да имају за основну сврху трансформацију и ревитализацију привреде. За разлику од других мера, оне су стога фокусиране на постизање циљева/прекретница (најрелевантније административне и процедуралне фазе) и на циљеве/циљеве (очекивани резултати интервенција квантификовани на мерљивим резултатима). Прилози ће стога узети у обзир стварно постизање ова два резултата који морају бити договорени од почетка и постигнути у предвиђеним роковима.
До данас су се централне администрације договориле око 1.000 циљева и задатака које треба постићи до јуна 2026. године.
Управљање овим комплексним инструментом је у основи засновано на 2 нивоа управљања: надзор/координација и спровођење мера (у последњем ће се фаворизовати дијалог са ЕК иу погледу контроле и извештавања).
Надзор и координација поверени су Председништву Савета министара (контролна соба), као и Табела сталног економског, социјалног и територијалног партнерства ПНРР Јединственом референту за ЕК, Главном државном рачуноводству (ИГРУЕ) МЕФ-а и јединици Мисије.
Фаза имплементације ће уместо тога бити поверена Јединственој контакт особи Управе и, на основу врсте мере и сектора интервенције, по принципу организационе аутономије, централне администрације, локалне власти, јавна/приватна предузећа или други органи јавних.
Централне управе задужене за ПНРР интервенције, на основу природе пројекта и онога што може бити наведено у самом Плану, могу наставити са реализацијом пројеката на следеће начине:
• „Власништво“ – то је метод директне имплементације, у овом случају сама централна управа, власник ПНРР интервенција преко својих административних структура (одељења, службе, канцеларије, итд..) делује директно као тело за спровођење;
„Усмерени“ – у овом случају пројекти спадају у власништво других јавних или приватних тела и бирају их централне администрације које врше ПНРР интервенције према административним методама и алатима које Администрација сматра најпогоднијим.
Техничка упутства су подељена у три различита дела:
1. „Елементи за припрему јавног обавештења у контексту ПНРР“ који се односе на обавештења о избору пројеката и јавна обавештења;
2. „Елементи за припрему „закона о финансирању“ у области ПНРР“;
3. "Елементи заједнички за почетак пројеката" који чини заједнички део који садржи елементе припремне за почетак пројеката који важе за "усмерене" процедуре.
Сажетак дела 1: Елементи за припрему јавног обавештења у контексту ПНРР.
Одељак се отвара типичним форматирањем јавног обавештења и описом како сваки од његових одељака мора бити правилно попуњен. На крају 1. дела могуће је пронаћи Додатак који садржи, пак, принципе, обавезе и приоритете трансверзалне у односу на ПНРР које треба узети у обзир за припрему јавних тендера:
1. принцип „Не наноси значајну штету“ (ДНСХ): сваки пројекат не сме штетити животној средини. С тим у вези, морају се узети у обзир одредбе Уредбе (ЕУ) бр.2020 / 852 од 18. јуна 2020. које се односе на успостављање оквира који фаворизује одрживе инвестиције, а посебно чл. 9 у којем су утврђени еколошки циљеви;
2. принцип климатског и дигиталног означавања: тамо где мера (реформа/инвестиција) то предвиђа, подсетите се на допринос који она даје климатским и дигиталним циљевима. Стога, у финансијском плану који је представило тело за имплементацију, морају се појавити области интервенције које су, повезане са релативним очекиваним финансијским износом, у стању да унесу камату у процентима до прага који је утврдио италијански ПНРР;
3. Информативне и комуникационе обавезе: упућују се на принципе ПНРР на које обавештења и пројекти морају бити инспирисани;
4. одсуство двоструког финансирања: никада не сме доћи до дуплирања финансирања истих трошкова од стране уређаја и других програма Уније или, у сваком случају, државних програма;
5. постизање циљева и прекретница: потребно је узети у обзир конзистентност очекиваних резултата са временом постизања циљева и задатака. Овај аспект се односи на фазу планирања која се односи на дефинисање очекиваних резултата.
6. прихватљивост трошкова особља: ППАА власници интервенција предвиђених ПНРР-ом могу наплатити Плану трошкове ангажовања привременог особља посебно намењеног за реализацију пројеката чији су у директном власништву, у границама износа предвиђених ПНРР-ом. одговарајуће ставке трошкова економског оквира пројекта (као што је утврђено законском уредбом од 9. јуна 2021., бр. 80 и која садржи „Хитне мере за јачање административних капацитета јавних управа функционалних за спровођење Националног плана опоравка и отпорности ( ПНРР) и за ефикасност правосуђа“, претворен у закон бр.113 од 6. августа 2021. године.
Затим се утврђују међусекторски приоритети који укључују категорије које заслужују већу заштиту у планирању (мора се гарантовати минималан проценат запошљавања жена и младих за спровођење иницијатива), као и смањење држављанства и територијалних јазова који и даље постоје. у земљи да буде увек.
Резиме дела 2: Елементи за припрему закона о финансирању у области ПНРР.
За пројекте одабране јавним огласом разматрају се закони о финансирању који предвиђају доделу финансијских средстава локалних власти за потребе развоја територије.
Фазе кроз које ће се развијати цео поступак су:
1. акт о финансирању;
2. дефинисање критеријума подобности;
3. избор тела за спровођење;
4. исплату средстава тијелима за имплементацију.
Резиме дела 3: заједнички елементи припремни за почетак пројеката.
Овај последњи део документа односи се на завршне фазе које, од одобравања рангирања и идентификације одабраних пројеката, воде до одобравања кредита.
Да би се окарактерисао практични рез и намера да се конституише кориснички водич што кориснији за субјекте који ће бити укључени, јесте присуство модела (већ савршено структурираних) уговора о одобравању кредита између администрације и субјекта актуатора. као контролна листа за верификацију минималних елемената који се узимају у обзир при избору пројеката.
У закључку, може се рећи да ће овај документ свакако представљати мјеродавну референтну тачку за оне који ће бити заинтересовани како од стране јавних управа тако и од стране приватних субјеката да координирају у правилном извођењу сваке фазе.
С обзиром на сложеност сценарија, могућа су ажурирања и допуне тренутне верзије.