(аутор Франческо Матера) Међународна легија се бори у Украјини и може да рачуна на финансирање и наоружавање регуларне војске Кијева. Паравојске долазе из око 52 земље и углавном су британског порекла. Њихова плата варира од 1200 евра до нешто више од 2500 евра. Веома интересантно је извештај која је објавила Репубблица коју је уредио Раинери, која говори о организацији Легије подељеној на два одељења, једно под наређењима војске, а друго војно обавештајне службе. Захваљујући дводелној истрази објављеној на украјинском сајту, Рајнери такође истражује још један не баш уверљив аспект незаконитих активности ових модерних плаћеника.
Многобројне сумње у легитимност акција легионара изазивају извештаји паравојних јединица (под условом анонимности) о обавештајној грани. Један од вођа пољског порекла наводно је наредио легионарима да опљачкају напуштене радње, да му донесу већи део опљачканог материјала и да део задрже као лични плен.
Други водећи експонент обавештајног одељења, пак, гомилао би материјал намењен војницима и најчешће им га препродавао.
Пољског поглавицу штите двојица Тарас, који су део војне обавештајне службе, свемоћне Гур, па стога своју недодирљивост проширују и на трговину својим штићеницима. Гур ужива неку врсту имунитета јер је утврђено да је лојалнији од редовних обавештајних служби, јер нема незгодну историју руске инфилтрације.
Легионари, са своје стране, оптужују своје вође за површност и лошу тактичку и логистичку организацију. Међу оптужбама је најрелевантнија да је Пољак, заједно са остатком плена, украо и лако оружје за своју корист, посебно педесетак америчких пушака М4 које су наводно нестале из оружарнице Легије.
Русија храни пропаганду цурењем „врућих“ информација према којима би велики део наоружања које западњаци шаљу завршио у иностранству преко црног тржишта. Американци, пак, тврде да се прати „траг” њиховог наоружања и да би до данас сво оружје, према њиховим речима, било чврсто у рукама украјинске војске. Питање је: шта се дешава после? Када би се потврдиле информације из ове истраге, ми западњаци бисмо бацили нешто новца и оружја у „црну рупу“ која би, парадоксално, могла да нахрани међународни тероризам који се, као што знамо, снабдева са тог црног тржишта. Да ли, дакле, наоружавамо своје непријатеље?