Паскуале Презиоса - Москва, Египат и Хамас: партија шаха

   

Новинска агенција Анадолија известила је да су Хамас (заменик) лидера Муса Абу Марзук и други чланови те организације на високом нивоу стигли у Москву да се састану са руском владом, а то се догодило готово истовремено са распуштањем Административног комитета за Газу ., коју је најавио лидер Хамаса Исмаил Ханије током посете Каиру: вест је побудила многе геополитичке знатижеље.

Шеф Хамаса, током посете Египту, такође је са колегом разговарао о палестинском питању и могућности да заустави поделу палестинског народа путем помирења.

Према Ханијеу, Хамас је овом храбром одлуком и без предуслова показао да жели да Палестинском народу осигура достојанствене услове живота од тренутне опсаде која становништву наноси веома висок ниво патње. Појас Газе већ неко време пролази кроз велику финансијску и економску кризу која је изазвала тензије и знаке револта становништва.

Неке нереде водиле су друге исламске фракције, што је јасан знак да се у појасу Газе одвија политичка конкуренција. Економска криза је потекла из политичких сукоба између Хамаса и Фатаха који владају Западном обалом.

Хамас финансијски зависи од помоћи која у разним облицима стиже у појас Газе, али пре свега од финансијске помоћи Палестинске управе.

Свака финансијска криза у појасу Газе аутоматски изазива економску кризу са проблемима за опстанак становништва, чини се да криза данас потиче из недостатка пореза за продају горива између странака, али то није једини узрок.

Фатах је затражио од Хамаса да преговара о неким политичким и економским безбедносним условима како би се загарантовао редован проток средстава, посебно потребно је боље управљање безбедносним условима територије, чини се да је овај захтев сада ушао у ново руководство Хамаса.

Хамас свој ауторитет и легитимитет изводи из своје контроле појаса Газе.

Друге земље на том подручју показале су активизам за палестинску ствар, а највише Турска и Катар, које су понудиле да Хамас опскрбе горивом.

Турска је посебно тражила од Хамаса да успостави директне контакте и са Израелом за помоћ, али Хамас је то одбио.

Катар је такође позвао Хамас да седне за отворени сто за мировну иницијативу у тој области, али без успеха.

Све државе које се углавном нуде да преговарају са Хамасом вероватно имају свој скривени мотив, а то је стицање преговарачких полуга које ће се трошити у другим позориштима и у друге сврхе.

Хамас данас, као гром из ведра неба, посећује Москву, не знамо какав ће бити исход састанка.

Чињеница да се ова посета поклапа са посетом лидера Хамаса у Каиру, можда не може бити пука случајност.

Односи Египта са Москвом врло су чврсти, недавно ојачани блокадом америчке помоћи Египту.

Египат данас тражи даље североисток од земаља Запада или Европске уније како би унапредио свој национални интерес.

САД су и даље важне, али нажалост мање релевантне.

Стога Египат данас има интерес да се ојача и као чувар палестинског питања, да поврати вођство у арапском свету, које су у недавној прошлости заклањале друге државе. Интерес Египта деле и Руси који намеравају да се стратешки ојачају на Медитерану и који ће због тога бити склони да прихвате палестинску ствар, како би имали више стрелица у међународном преговарачком тоболану.

Стога ћемо овом посетом Хамаса Москви вероватно видети потврду руске активне улоге, која већ подржава Сирију и Иран, на Блиском истоку и у Медитерану на штету САД, док ће Европа остати неважна у целом процесу.

Најновије су вести да је сиријско-Хезболах-ов даљински пилотирани авион срушен преко Голанске висоравни израелском ракетом Патриот. Хамас је каталогизиран само као терористичка организација, неке државе попут Сједињених Држава, Европске уније, док за Русију, Кину, Норвешку, Швајцарску итд. то је нетерористичка организација, на неки начин посета Хамаса у иностранству, чак и ако је Египат предложио, била је готово обавезна. Геополитика је у својим различитим облицима игра шаха где не играти или не знати играти значи априори изгубити.

Остаје само да се сачека руско позиционирање у Алжиру, да се реконструише типични сценарио хладног рата.

аутор Паскуале Презиоса