Ризик од болести изазваних бацилима салмонеле повећава се последњих месеци, посебно у вези са конзумацијом јагњетине и овчетине, између осталих. Здравствени стручњаци оглашавају аларм. Уједињено Краљевство ФСА (Фоод Стандардс Агенци) упире прстом у бациле рода Салмонелла Типхимуриум: од јула 2017. до маја ове године пријављено је 118 случајева, али у последња 4 месеца било је још 165 случајева: отуда потреба за ФСА да изда јавно саопштење о припреми и потрошњи сировог меса. „Вероватни узрок повећања случајева бацила Салмонелла Типхимуриум је унакрсна контаминација меса погођених оваца“, рекао је Ницк Пхин, директор Националне службе за инфекције у јавном здравству Енглеске. „Људи се могу заразити на различите начине, на пример ако добро не кувају месо, не перу руке након додиривања сировог меса или загађују другу храну, површине и кухињски прибор.“ То су алармантне бројке, с обзиром на то да је пре 2017. године пријављена су два случаја салмонеле. Шеф оперативе ФСА, др Цолин Сулливан, жели да истакне да не само јагњетина и овчетина, већ и све месо мора бити припремљено са највећом пажњом. Национални центар за превенцију болести и промоцију здравља Вишег института за здравље подсећа нас да је салмонела најчешће изоловано бактеријско средство у случајевима прехрамбених инфекција, спорадичних и епидемијских. Први пут га је 1886. године, у случају свињске куге, пријавио амерички лекар Даниел Елмер Салмон. Салмонела се у природи јавља са више од 2000 варијанти (тзв. Серотипови), али најчешћи сојеви код људи и животињских врста, посебно они узгајани за прехрамбени ланац, су С. ентеритидис и С. типхимуриум. Инфекције изазване салмонелом подељене су у тифусне облике (С. тифи и С. паратифи, одговорни за тифусну грозницу и уопште ентеричне грознице), у којој човек представља једини резервоар микроорганизма, и нетифусне облике, узроковане такозваним мањим салмонелама (као што је С. типхимуриум и С. ентеритидис), одговоран за клиничке облике са преовлађујућом гастроинтестиналном манифестацијом. Нетифусне салмонеле, одговорне за више од 50% укупних гастроинтестиналних инфекција, један су од најчешћих узрока тровања храном у индустријализованом свету. Салмонелла спп. могу се јавити код људи и код домаће и живине (пилића, свиња, говеда, глодара, паса, мачака, пилића) и дивљих животиња, укључујући домаће гмизавце (игуане и водене корњаче). Главне резервоаре инфекције представљају животиње и њихови деривати (као што су месо, јаја и млеко конзумирано сирово или непастеризовано), а животна средина (вода која се не пије) је носилац заразе. Озбиљност симптома варира од једноставних поремећаја гастроинтестиналног тракта (грозница, болови у стомаку, мучнина, повраћање и пролив) до тежих клиничких облика (бактеријемија или фокалне инфекције које погађају, на пример, кости и мождане овојнице), а јављају се углавном код крхких субјеката (старији, деца и особе са недостацима у имунолошком систему). Симптоми болести могу се појавити између 6 и 72 сата након узимања контаминиране хране (али најчешће се јављају након 12-36 сати) и трају 4-7 дана. У већини случајева болест има бенигни ток и не захтева хоспитализацију, али понекад се инфекција може погоршати до те мере да је хоспитализација неопходна. Одбор истиче Гиованни Д'Агата, председник "Прозор за права”, Је да будете пажљивији како складиштите храну и како припремате и рукујете сировим месом. Оперите руке темељно након руковања сировим месом, избегавајући контаминацију других намирница у кухињи и одлажући га одвојено у фрижидер, користећи различите даске за резање и ножеве и водећи рачуна да га добро кувате, посебно у случају јагњетине. Што се тиче хигијенских правила која треба поштовати са прехрамбене тачке гледишта, треба имати на уму да се бактерија салмонеле лако елиминише добрим кувањем, али мало ко зна да се стерилисајући ефекат топлоте кувања меса поништава ако се нпр. , нож који се користи за сечење сировог меса користи се убрзо након сечења куваног меса, без одговарајућег прања између операција. Једнако опасна је и навика разбијања јаја потцењујући потенцијални заразни набој љуске. Добро је запамтити да мале пукотине у љусци могу омогућити улазак у јаје бактерије која је евентуално присутна у фецесу кокоши. Процењује се да је широм света 50% избијања салмонелозе последица контаминираних јаја, док говедина и свињетина (једена сирова или недовољно кувана) и млечни производи могу да изазову 15%, односно 5% случајева.
